Najviše od svega žalićemo što smo dozvolili da nas iskorišćavaju. Biće nam žao – vremena koje smo straćili bez potrebe i smisla, uzaludnih napora, besmislenih žrtava i dobrovoljnog ropstva.
Nepotrebnog trpljenja, koje niko nije umeo da ceni.
I zato nema potrebe da se previše trpi. Tada će vam ostati snage i vremena za putovanja, i za decu, i za unuke, i za umetnost. I sačuvaćete zdravlje, a neće vam ostati gorčina u duši.
Samo morate naučiti da kažete – ne! I gotovo.
Ili jednostavno ignorisati bezobzirne zahteve i posvetiti se umetnosti, putovanju ili odmoru. Ili vaspitanju dece…
