Home Medicinski saveti - medicinskih sestara Vitamini za Imunitet

Vitamini za Imunitet

Pored raznovrsne ishrane, potrebno je dodatno unositi u organizam pojedine vitamine i minerale jer zemljište više nije tako kvalitetno kao nekad i povrće više ne sadrži potrebne količine u sebi.

Za poboljšanje ili održavanje imuniteta, potrebo je sledeće vitamine i minerale uzimati u kontinutetu ili sa povremenim pauzama:

*C vitamin
*Zink

Cink je mineral i to jedan od najznačajnijih minerala u čovekovom organizmu. Čovek ga nema u organizmu u velikim količinama, ali i te količine su vrlo važne za funkcionisanje mnogih organa. Cink se nalazi i u tkivima i u organima, kao i u ćelijama, a najveća količina cinka nalazi se u kostima i mišićima.

Zašto je važan cink?

  • Zbog toga što je odgovoran za izgradnju proteina,
  • utiče na funkcionisanje gena,
  • značajan je činilac kada su metabolički procesi u pitanju,
  • utiče na proizvodnju hormona,
  • da ćelije našeg koštanog tkiva, kao i kože normalno funkcionišu,
  • pozitivno utiče na nervni sistem,
  • važan je kod dece zbog pravilnog rasta i razvoja,
  • cink je čuvar našeg imuniteta,
  • regeneracija kostiju se dešava upravo zbog cinka,
  • štiti naše ćelije od svih štetnih uticaja.

Magnezijum spada u red makrominerala i jedan je od najzastupljenijih minerala u organizmu, nakon kalcijuma i fosfora. Najviše ga ima u kostima, a zatim u mekim tkivima.
Značaj magnezijuma ogleda se i u njegovom učešću u preko 300 najrazličitijih hemijskih procesa.

Zašto je važan magnezijum?

  • održava normalne funkcije nervnog i mišićnog sistema (obezbeđuje prenos nervnih impulsa i mišićnu aktivnost),
  • pospešuje i doprinosi kontrakciji glatkih mišića od kojih su izgrađeni mnogi ljudski organi kao što su creva, želudac i krvni sudovi,
  • omogućava pravilan rad srčanog mišića (reguliše srčani ritam),
  • obezbeđuje sintezu hrane u nove proizvode i doprinosi iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i proteina za stvaranje mišićne energije,
  • magnezijum ima važnu ulogu u stvaranju vitamina D i paratireoidnog hormona,
  • prirodan je blokator kalcijuma te utiče na snižavanje krvnog pritiska i održavanje tonusa krvnih sudova,
  • ulazi u sastav zuba i kostiju jer potpomaže vezivanje kalcijuma, što je istovremeno njegova najznačajnija gradivna uloga.

*D vitamin (analizom krvi možete utvrditi nivo vitamina u organizmu)

Vitamin D ili kalciferol je vitamin rastvorljiv u mastima koji organizam stvara tokom izloženosti suncu, ali ga može dobiti i iz hrane. Spada u vitamine neophodnee za ljudsko zdravlje, naročito za zdravlje kostiju, jer učestvuje u stvaranju kalcijuma. Da bi organizam stvorio vitamin D tokom izlaganja sunčevoj svetlosti, dovoljno je dnevno provesti desetak minuta na popodnevnom suncu. Oblik vitamina D koji se tako stvara je D-3. Vitamin D koji se, pak, može uneti hranom je D-2 i nalazi se u biljkama, kvascu, ribljoj jetri .Međutim, mineral kalcijum je zapravo taj koji jača kosti, ali u odsustvu vitamina D on ne funkcioniše. Vitamin D reguliše koliko će kalcijuma iz hrane apsorbovati organizam.

Vitaminom D uz kalcijum ima sledeća dejstva na organizam:

  • obezbeđuje zdravlje kože i čvrstinu kostiju, zuba i noktiju,
  • održava zdravu enzimsku aktivnost,
  • predstavlja jaku antioksidantsku zaštitu (jača imunitet),
  • smanjuje rizik od raka debelog creva, ali i kancerogenih oboljenja uopšte,
  • sa vitaminom A učestvuje u preventivi i lečenju rahitisa,
  • štiti pluća od aerozagađenja,
  • sa ribljim uljem (omega 3) pomaže kod lečenja psorijaze i reumatoidnog artritisa.

*Selen (ali nikada ga ne uzimati u isto vreme kad i vitamin C)

Nekada je naše zemljište bilo bogato Selenom i bilo je dovoljno unositi ga samo kroz ishranu.

*CBD ulje (ishranjuje naš paralelni imuni endokanaboidni sistem)

Uloga Kanabisa u našem organizmu.

Jedemo, dišemo, izbacujemo otpad. Ako zaustavimo bilo koji deo procesa, gubimo ravnotežu, gubimo životnu energiju u našim baterijama, u sebi. Naša životna energija je sadržana u kompleksnosti biohemijskih procesa koji teku u nama.

Endokanaboidni sistem reguliše dva najosnovnija aspekta života.

S jedne strane, preko receptora CB1 koji daje osećaj euforije reguliše optimalnu proizvodnju energije (što je posebno bitno za mozak jer on uvek radi, on mora biti efikasan jer bi inače pregoreo). To objašnjava i zašto kanabis pozitivno utiče na našu kreativnost…

S druge strane, receptor CB2, koji se naziva imunoreceptorom, ima važnu ulogu u metabolizmu. On pokreće sagorevanje masnoća, a kada ćelije sagorevaju masnoću recikliraju oštećene biohemijske molekule, molekule koji su se oštetili dok ste nešto stvarali.

Ako ne postoji pravilna ravnoteža, s vremenom ćete propadati i stariti jer je višak slobodnih radikala koji nastaju u nama odgovoran za sve bolesti povezane sa starenjem.
Endokanaboidni sistem reguliše apsolutno sve u našem telu od migoljenja spermatozoida pa do smrti, po ceo dan…svaki dan.

Svaki put kada ogladnite, mozak vam proizvede malo marihuane i nastane osećaj gladi…ako ste deprimirani ili niste dovoljno sretni, znači da vam treba više.

Sve naše bolesti nastaju zbog neravnoteže, kako nam teče energija i šta radimo sa njom.
Ako jedete previše stvaraju se masnoće koje se talože na krvnim sudovima, pojavljuju se upalni procesi (na mozgu -Alchajmer), srčane bolesti, na zglobovima (reuma, artritis) …koje uzrokuju slobodni radikali tj. neravnoteža njihovog metabolizma.

Ako želimo povratiti zdravlje, moramo uvesti reciklažu i regenerisanje našeg organizma, a to čini receptor CB2.

Stres isto utiče na stvaranje slobodnih radikala što uzrokuje mnoge bolesti…ali zato zdravo telo odbija karcinom jer karcinom ne može preživeti u zdravom telu.
Konoplja reguliše protok energije.